Осуђена човечанства

Жозе Монтеиро познаје будућност која се још није догодила. Рат наследника још није почео. Његова деца и потомци Алберта Косте још нису преобразили ране својих родитеља у рат који може да пређе светове. Али Жозе је већ видео шта би та будућност могла да постане. И одбија да чека.

Постоји само једна особа која би могла знати начин да пробије пут који их, чини се, води у рат: Чувар Монтарион, мистериозни писац чије су приче створиле читаву стварност. Проблем је пронаћи га.

Не постоји директан пут до Монтарионовог универзума. Да би стигао тамо, Жозе ће морати да пређе светове који никада не би требало да комуницирају једни са другима. А то ће морати да уради у пратњи човека коме је највише веровао и који га је највише издао: Алберта Косте.

Заједно улазе у људске цивилизације које су ишле путевима потпуно другачијим од њихових. Они се сусрећу са верзијама Жозеа који никада нису открили шта су могли бити. Људи који су покушали да спасу врсту и нису успели. Хероји претворени у апсолутне владаре. Цивилизације у којима је лојалност имала страшне последице као и издаја. Свака стварност нуди један одговор, а уништава други.

Али, након што је прешао неколико светова, Алберто почиње да примећује нешто што ниједан од њих није тражио. Случајност. Онда још један. Све док не престане да изгледа као случајност.

Жозе зна зашто различите верзије њега постоје у причама Чувара. Алберто не зна зашто их стално налази поред себе.

И док њих двоје траже начин да спрече своју децу да наследе ратове својих родитеља, почињу да схватају да можда најопасније питање на путовању није како сачувати будућност. Можда је то откривање зашто обоје настављају да постоје, чак и када се све друго промени.

Постоје људске цивилизације које су спасене. Постоје људске цивилизације које су осуђене на пропаст. А постоје светови у којима је човек који је требало да их заштити, постао је управо оно од чега је требало да се спасу.